Koliko god velikih svetskih imena objavili, uvek ćemo se najviše radovati kada na red dođe knjiga domaće autorke ili autora.
Kada tome dodamo podatak da je u pitanju neko ko ima samo 29 godina, a delo s kojim upravo izlazi pred vas je izuzetno zrelo, zaokruženo i majstorski napisano,

„Crveni kofer“ je dnevnik Lane Bastašić koji nadilazi privatnost i postaje književni dokument unutrašnjeg putovanja. On otkriva kako je to biti stranac, žena, spisateljica, telo koje stari, zaljubljeno biće koje gubi uporište i ponovo ga traži.

Roman „Kairos“ Dženi Erpenbek je duboko emotivna i politički prožeta priča o toksičnoj ljubavi, smeštena u Istočni Berlin osamdesetih godina prošlog veka, uoči pada Berlinskog zida. Međutim, politička pozadina nije tek kulisa, već pažljivo utkana paralela – nestabilna veza ljubavnika oslikava širu društvenu destabilizaciju i kraj jedne epohe.

Roman „Lomne godine“ Donatele di Pjetrantonio, dobitnice nagrade „Strega“ 2024, dirljiva je priča o fragilnosti porodičnih odnosa i o društvenim normama koje oblikuju i sputavaju ženske sudbine. Roman prati Lučiju, fizioterapeutkinju iz zabačenog planinskog mesta u Abrucu. Početkom pandemije njena ćerka se vraća iz Milana

Rumena Bužarovska, jedan od najznačajnijih glasova s ovih prostora, u svojim knjigama je secirala živote žena sputanih brakom, porodicom i društvenim očekivanjima. Sada, prvi put u formi romana, raskrinkava muškost koju mnogi i dalje normalizuju.

Zejdi Smit, autorka kultne knjige „Beli zubi“, u romanu „O lepoti“ vodi čitaoce na univerzitet Velington, pun intriga, ideoloških okršaja i neočekivanih ljubavnih afera. U svojevrsnom omažu klasiku „Hauardov kraj“ E. M. Forstera, Smit vešto prenosi viktorijanske motive u savremeni američki akademski milje

Než Sino je imala sedam godina kada je očuh počeo seksualno da je zlostavlja. Sa dvadeset godina odlučila je da razbije zid ćutanja i pokrenula sudski proces koji je njenog očuha poslao u zatvor. Godinama kasnije, u „Tužnom tigru“ progovara o zlostavljanju, društvenoj ravnodušnosti koja okružuje nasilje i načinu na koji se žrtve nose s traumom.

Jedan od najkontroverznijih Jergovićevih romana, „Ruta Tannenbaum“, priča je o jevrejskoj devojčici koja je izuzetnim glumačkim talentom osvojila zagrebačku pozorišnu scenu tridesetih godina prošlog veka. Međutim, u NDH Ruta je od obožavanog idola publike postala tek jedna od „rasno nedostojnih“ devojčica, nevidljiva u očima onih koji su je nekad slavili.

„Nakon Boga, Amerika“ makedonske književnice Rumene Bužarovske zbirka je eseja o njenom putovanju jugom Amerike 2023. godine. Majstorica kratke forme, koju znamo po zbirkama priča „Moj muž“, „Nikuda ne idem“ i „Osmica“, fenomenalna je i u ovoj knjizi – njeni eseji su izrazito lični i politički, a pride su odlična putopisna proza.

Dok užurbano pripremamo „Kairos“, roman za koji je Dženi Erpenbek prošle godine dobila Međunarodnu Bukerovu nagradu, odlučili smo da ponovo objavimo njenu knjigu „Noć bez svitanja“ u novom, osveženom ruhu.
„Noć bez svitanja“ prati pet mogućih životnih puteva i pet smrti jedne žene

Po običaju, novu godinu volimo da započnemo sjajnim knjigama, a ovaj put to je roman Jedina kći meksičke autorke Gvadalupe Netel, koji je bio u najužem izboru za Međunarodnu Bukerovu nagradu 2023.
„Jedina kći“ je moćan roman o majčinstvu, prijateljstvu i kompleksnoj emotivnoj realnosti žena, koji afirmiše pravo žene na izbor.

Vukovi šume večnosti druga je knjiga Knausgorovog novog serijala koji počinje Jutarnjom zvezdom. U pitanju je knjiga čija radnja prethodi radnji prve knjige, delo koje se može čitati i kao standalone roman, u kome se autor knausgorovski (a kako drugačije?) fokusira na male, intimne trenutke i svakodnevne trivijalne radnje, dok istovremeno promišlja o prolaznosti, smrtnosti i večnosti.

Ovogodišnji izbor pobedničkog rukopisa bio je najizazovniji do sada jer je u konkurenciji bilo nekoliko izuzetnih dela, ali roman „Kako ste čuli za mene“ Sava Bojovića izdvojio se svojom kompleksnošću i zaokruženošću.
„Kako ste čuli za mene“ inspirisan je životom Bojovićevog dede, lekara i seksologa s kojim autor deli ime.

„Knjiga forme i praznine“ priča je o maloj porodici koja pokušava da se izbori s ogromnom tugom. Dečak Beni nakon očeve smrti počinje da čuje glasove predmeta, dok njegova majka počinje da gomila problematičnu količinu stvari koje samo pojačavaju galamu u Benijevoj glavi. U moru suvišnih predmeta, loših vesti, tehnološke bezdušnosti, suočeni s nerazumevanjem okoline, njih dvoje uče kako da pronađu sebe i ponovo se zbliže.

Ovog oktobra činimo iskorak objavljivanjem posebne knjige koja osim književne ima i veliku sentimentalnu vrednost.
U godini u kojoj obeležavamo četiri decenije otkako nas je napustio jedan od najvoljenijih pisaca našeg jezika donosimo vam izbor njegovih kratkih priča koje su prvobitno objavljivane u časopisima i dnevnim novinama. Za one koji Duška Radovića prvenstveno znaju kao pisca za decu i autora neprevaziđenih aforizama

Knjiga „ja se zovem lidija deduš“ je neobičan hibrid poezije i proze u kom Lidija Deduš kroz lik svoje protagonistkinje lidije deduš govori o situacijama koje su sastavni deo ženske svakodnevice, kao i o problemima o kojima se retko otvoreno govori.

Protagonista romana „Čarobnjak iz Kremlja“ je Vadim Baranov, koji je od avangardnog pozorišnog režisera i producenta rijaliti TV programa postao čovek koji kreira politiku i sudbinu Rusije kao glavni spin doktor Putinovog režima. Svoju priču ispričaće naratoru knjige jedne noći u svojoj rezidenciji, nekoliko godina nakon povlačenja iz politike

Distopijska Irska Pola Linča u rukama je totalitarne vlasti – nadgledanje, hapšenja, policijski čas, ukidanje građanskih sloboda i nestanci pobunjenih građana postaju svakodnevica. Dok država polako ali neminovno klizi ka građanskom ratu, Ajliš pokušava da sazna šta se dogodilo s njenim mužem